Поздрав из Републике Српске

[Михајло]

Михајло, добар дан! Поздрављају вас!

Намеравате да тестирате до 67 маркера? Ово би поједноставили задатак проналажења историјске везе!

Пуно поздрава,

Поздрав!
Намеравам, ускоро...још обрађујем ове податке и информације... 

[Михајло]

Поздрав,
Да ли је дошао из Црна Гора?

Да из Црне Горе у Србију око 1700 године!

[Михајло]

Лучше всех на вопросы по I2a2 сможет ответить Vadim Verenich, а пока базовая информация есть здесь:
http://forum.molgen.org/index.php/topic,307.msg15049.html#msg15049

Спасибо 

Ја сам "генетски Хрват" из Републике Естонија, пореклом из Белорусије.
 
Предак може бити из Босни.
http://forum.molgen.org/index.php/topic,434.msg8074.html#msg8074

Баш замршено!
До којег кољена знаш претке своје?

[I2a1a]

Баш замршено!
До којег кољена знаш претке своје?

Знам своје претке до 19 кољена. Били су племићи

[Михајло]

Баш замршено!
До којег кољена знаш претке своје?

Знам своје претке до 19 кољена. Били су племићи

Па лепо, ја имам директну линију до 8 кољена, после иде мало мутно..али се завршава негдје у времену Немањића...
 
Мало о мојој фамилији...

На основу казивања проте и кнеза Вукајла Божовића, из Придворице, рођеног 1860. године, Божовићи су досељени у Придворицу почетком 1700 године из Корита (Рашка), које се налази између Бихора и Пештера, а предходно су дошли из матице испод Стејна, код Подгорице, из племена Пипера.

А Пипери:

На Илиндански сабору у Лукавици

Опет слога око Никшина гроба

Некад су Ровчани, Морачани, Жупљани, Пипери  , Ускоци и други овамо стизали пешице
или на коњима, а сад долазе лимузинама. Окупљају се једном годишње, а осталих
дана се дим не извија изнад опустелих катуна

Илиндански сабор на планини Лукавици, лепа вишевековна традиција, последњих
неколико година је била готово сасвим замрзла, јер су опустела катуни на тој и
околним планинама између Никшића, манастира Мораче, Боана и Шавника. Овог лета је
обновљена и на Никшина Киљану су се поново масовно окупили Ровчани, Морачани,
Пипери, Жупљани, Ускоци, Загарчани, Бијељани ...

Некада се на ову голометну планину са, како песма вели, триста седамдесет седам
извора стизало пешке или на коњима. Долазили су горштаци са пренасељених катун на
Коњску, Лукама и Барама Бојовића, са Ћеранић горе и Крнов, Цкаре и Зелених
брегова, испод Журимо и Црвеног ждријела, са Лоле и Јаворје, Капе Морачко, Доли,
Суботиште и Ропушнице, са Утлице, Брњика и Требијеша. Све беспутом и недоходима,
пешке у опанцима или на гиздави седленицама, стазама којима су вични били једино
стари чобани, вуци и хајдуци.

Од катуна су сада остала само Катуништа, зидине некадашњих колиба и сваког пролећа
је све мање оних у којима задими ватра. Затравиле и погубиле се стазе и богазе,
јер је до Никшиног киљана, тачније још даље до оближњег Капетановог језеза,
пробијен пут од Никшића са једне и делимично од манастира Мораче преко Вељег
Дубоког са друге стране па су на овој планини тога дна стигли и најлуксузнији
аутомобили.

Господар Оногошт

А то што се људи окупљају баш на Лукавици, односно на месту које се зове Никшина
киљан, није нимало случајно. Илиндански окупљања на том месту представља
чување успомене на прапретка Никша, родоначелника већине Ровчана и Жупљани,
односно највећег броја становника Никшића и околине. О њему су у народу овога
краја испреден многе легенде, а на једну од њих је сад подсетио стари историчар
из Жупе Момир Шундић.

Никша је, наводно, био родом из приморја, из Кртола у Грбљу. Његов отац Илијан је
био, по тој легенди, ожењен одиве Немањића и стога уживао велики углед у
владарској кући ове моћне српске династије. Није се, по прилици, тиме задовољио,
већ је пожелео да се домогне и мало власти, па се упетљао и у једну од многих
побуна у увек немирној Зети.

Побуна је угушена, а Илијана, као једног од организатора, то је главе коштало.
Његовог сина Никша, као сестрића, Немањићи су поштедело, дали му посед у Никшићу
и овластили га да надгледа радове и контролише изградњу њихових манастира и
задужбина.

Никша је за стално пребивалиште изабрао село Заград у Жупи никшићкој и убрзо се
прочуо као мудар човек, храбар и вешт ратник, па је лако стекао наклоност
Угреновић који су тада владали у Оногошт, данашњем Никшићу. Али, и он се, као и
отац му, показао похлепним на власт, па је одлучио да збаци Угреновић и
загосподари Оногошт. Искористио је згоду када је бан Угреновић једном био у
посети Жупи и са синовима Радованом, Гезимиром, Милутином и Гојак организовао
заседа. Сви су били маскирани као друмски разбојници, али нису успели да убију бана
већ су га само ранили.

Најмлађи син Никшина Гојак, према коме су, изгледа, Угреновић имали посебну
наклоност, затражио је од пратње да му дозволи да види рањеног бана. Дозволили су
му, а он је искористио згоду, извукао нож из потаје и не само што је докрајчио
бана, него је успео и да умакне потери и настани се у беспутим Ровца. На месту
банове погибије у селу Ливеровићима и данас постоји обележје.

Никша је тако преузео власт у Оногошт који ће касније по њему добити име Никшић.
У народу се, истина, често то скраћује, па није реткост да се чује и Нишић, односно
Нишин киљан. Од његовог потомства, односно од синова Радована, Гезимира и
Милутина развило се велико племе Никшић. Жупљани конкретно, сви који славе
Лучиндан, воде, наводно, порекло од Гезимира и Милутина, а у Ровца Булатовић,
Шћепановић и Влаховићи потиичу од Гојак..

[татиа]

Удивительно, я никогда не учила сербский, а все понимаю  .

[Михајло]

Удивительно, я никогда не учила сербский, а все понимаю  .

Па пре Вукове реформе Српског језика, били су још сличнији!
 

[Centurion]

Удивительно, я никогда не учила сербский, а все понимаю  .

я больше половины не понимаю

[татиа]

Удивительно, я никогда не учила сербский, а все понимаю  .

Па пре Вукове реформе Српског језика, били су још сличнији!
 

А что это была за реформа?

[татиа]

Удивительно, я никогда не учила сербский, а все понимаю  .

я больше половины не понимаю

Мы с Вами вообще довольно разные  .
Но скорее, это про тех кто видит стакан наполовину полным и других, кто считает, что он полупуст...

[Михајло]

А что это была за реформа?

Вук Стефанович Караджич (Вук Стефановић Караџић или Вук Караджич; 7 ноября 1787 — 7 февраля 1864) — сербский лингвист.

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B6%D0%B8%D1%87,_%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87

[Serbinda]

Хехе...... земляк значит! От давно не заходил сюда. 
Помаже Бог, земљаче! Чуди ме да си дошао по одговор на руски форум али ми је јасно да код нас нема квалитетних људи који би могли да ти кажу нешто више о томе. I2a2 је најчешћа хаплогрупа код нас и није ни чудо да си управо добио такав резултат. То се чак може проверити и без ДНК теста помоћу неких антрополошких карактеристика.

Не очень удивительно что мой земляк I2a2

А про язык.... когда я еще не знал русского, он мне был совсем непонятен. Теперь когда я что-то и научил, понимаю что наши языки больше чем близкие! Корень почти каждого слова один и тот же.